Veliki, moćni pas sa srednje dugačkom / dugačkom dlakom, hovavart je malo duži nego što je visok. Mužjaci su primetno muževni, a ženke ženstvene. Odrasli mužjaci imaju 63–70 cm i teže 30–40 kg, a ženke su visoke 58–65 cm i teške 25–35 kg. Krzno je otporno na vremenske prilike i ima ga u crnoj, žutoj ili crno-zlatnoj boji.
Ova nemačka rasa je uzgajana za čuvanje stoke, farmi, pa čak i zamkova u srednjem veku. Nažalost, hovavart je izumro, ali ga je zoolog dr Konig ponovo stvorio nakon Prvog svetskog rata. Pronašao je pse slične hovavartu u oblastima Harc i Švarcvald gde je rasa prvobitno pronađena i ukrštao ih sa nemačkim ovčarom, mađarskim kuvasom, njufaundlendom, leonbergerom i drugim sličnim rasama, sve dok se rasa nije poklopila sa onom koja se nalazi na starim crtežima.
Kao i mnoge rase, i hovavart može patiti od displazije kuka (stanje koje može dovesti do problema sa pokretljivošću). Zbog toga je bodovanje kukova pre parenja važno. Nedovoljno aktivna štitna žlezda (hipotireoza) javlja se često kod ove rase.
Velikom, energičnom psu, kakav je hovavart, treba najmanje dva sata dnevnog treninga. Uživa u dugim šetnjama i traganju, a takođe može da se obuči da dostigne visok nivo poslušnosti i radnih sposobnosti.
Psi velikih rasa, osim što imaju veliki apetit, zahtevaju drugačiji balans hranljivih materija uključujući minerale i vitamine u poređenju sa psima manjih rasa.
Poddlaka je retka, a pokrovna dlaka je umereno duga i gusta. Dlaka je gusta na grudima, stomaku, zadnjoj strani nogu i na repu. Dlaku mu treba četkati dva ili tri puta nedeljno kako se ne bi mrsila.
