Briješki ovčari su pozamašni (ali ne i teški), zgodni psi sa karakterističnom dugačkom dlakom. Najčešće boje su crna i smeđa, mada se takođe mogu naći u kameno sivoj boji. Oni su mišićavi, čvrsti i proporcionalni. Njihovi mišićavi vratovi ponosno im nose glave. Bez obzira na svu dlaku oko očiju, oni su veoma oštrovidi! Odrasle ženke imaju 58–65 cm i teške su oko 34 kg; odrasli mužjaci imaju 61–69 cm i teški su oko 38,5 kg.
Zaštitnički nastrojeni po prirodi, briješki ovčari su čvrsti, oprezni i hrabri psi i mogu biti problematični u odnosu sa drugim psima ako se sa njima ne postupa pravilno. Oni će prihvatiti druge kućne ljubimce ako se pravilno upoznaju. Oni su najsrećniji u kući kada su deo porodice i sumnjičavo će posmatrati strance. Oni su živahni psi koji vole da se upuštaju u igre, ali one mogu postati i grube; stoga treba paziti ako u domaćinstvu ima mlađe dece.
Zemlja porekla: Francuska
Tačno poreklo rase brijeških ovčara nije poznato, ali se smatra da su nastali u Evropi u srednjem veku, da potiču od orijentalnih ovčarskih pasa koji su ukrštani i sa lokalnim psima čuvarima. U Francuskoj je ovom kombinacijom nastao briješki ovčar. Jedna verzija drevne priče kaže da je Obri od Mondidijea ubijen, a jedini svedok je bio njegov pas. Pas je stalno pratio ubicu i kralj je bio svestan situacije i naredio je dvoboj između ubice i psa (česta pojava u srednjem veku). Pas je pobedio! Fizičke i radne sposobnosti briješkog ovčara ukazuju na poreklo od Obrijevog psa. Rasa je dobila ime po francuskoj regiji Bri.
Uopšte uzev, briješki ovčari su zdrava rasa. Međutim, kao i kod mnogih rasa, oni mogu patiti od raznih naslednih poremećaja oka i displazije kuka (stanje koje može dovesti do problema sa pokretljivošću). Zbog toga je važno testiranje očiju i bodovanje kukova pre parenja.
Zahtevi za vežbanjem su visoki da bi se zadovoljio nivo energije ove rase. Oni vole plivanje i trčanje i trebalo bi da imaju dva i više sata fizičke vežbe svakog dana, zajedno sa treningom za stimulisanje uma i tela.
Psi velikih rasa poput brijeških ovčara, osim što imaju veliki apetit, zahtevaju drugačiji balans hranljivih materija uključujući minerale i vitamine u poređenju sa psima manjih rasa. Briješki ovčari su skloni nadimanju i stomačnim tegobama; manji, češći obroci mogu pomoći da se ovaj rizik umanji.
Imaju velike potrebe za sređivanjem, iako im nisu potrebni specijalizovani frizeri. Potrebno im je dosta četkanja i češljanja njihovih grubih dvostrukih dlaka kako bi se sprečilo osipanje, ućebavanje i da bi dlaka bila čista i kako se ne bi zapetljavala. Preporučuje se četkanje u slojevima (tehnika četkanja prema gore sloj po sloj) sve do kože. Unutrašnjost ušiju mora biti čista i svaka nepotrebna dlaka mora biti uklonjena. Slično tome, višak dlake između jastučića njihovih šapa mora se redovno podšišavati.
