- Mirna mačka
- Društvena, ali nezavisna mačka
- Tiha mačka
- Veću zdepastu rasu mačaka
- Zahteva sređivanje svaki dan
- Nehipoalergena rasa
- Potreban joj je prostor na otvorenom
- Može zahtevati upoznavanje pre nego što započne život sa decom
Poreklo
Zemlja porekla: Turska i Persija
Prvi dokumentovani preci persijske mačke uvezeni su u 17. veku iz Persije u Italiju i iz Angore (danas Ankara) u Turskoj u Francusku. Persijske mačke su bile sive, dok su one iz Angore bile bele. Potomci ovih dugodlakih mačaka na kraju su stigli do Britanije u 19. veku. Ove ranopersijske mačke su se prilično razlikovale od mačaka koje danas pobeđuju na izložbama: lica su im bila duža, uši veće i lepšeg oblika. Tokom godina selektivni uzgoj stvorio je zdepasto telo i izgled ravnih lica koji je danas prepoznatljiv. Dlaka nije samo duga; ima vrlo gustu poddlaku koja zahteva veliku posvećenost u pogledu nege vlasnika – mačka i ne može samostalno da održava dlaku tako da se ne ućeba.
Iako se od persijske dugodlake mačke može očekivati da živi oko deset do dvanaest godina, to je rasa za koju se priznaje da ima niz zdravstvenih problema. Budući da je oblik glave skraćen, njuška spljoštena, može doći do deformacije vilice koja dovodi do bolesti zuba i potencijalnih problema sa ishranom i uzimanjem tečnosti. Male nozdrve i premekano nepce takođe mogu dovesti do ozbiljnih problema sa disanjem. Suzni kanali možda neće ići prirodnim putem, pa oči neprestano suze i vlaže lice – to može dovesti do kožnih osipa i ranica na licu. Ravna priroda lica takođe povećava šanse za očne bolesti. Persijanke mogu nositi gen koji dovodi do otkazivanja bubrega (zvanog autosomno dominantna bolest policističnih bubrega) razvojem cista u bubregu. Ovo stanje je otkriveno kod više od trećine svih persijskih mačaka i egzotičnih kratkodlakih mačaka tokom 1990-ih kada su testovi za proveru ovih oboljenja postali dostupni. Proverom i testovima, uzgajivači sada rade na iskorenjivanju ovog problema – uvek tražite od uzgajivača da pokažu PKD sertifikat za uzgoj mačaka. Persijske mačke mogu takođe imati povećanu učestalost hipertrofične kardiomiopatije (zadebljanja srčanog zida). Kao i druge dugodlake rase mačaka, i persijske mačke imaju veće šanse da razviju gljivične infekcije kože, poput lišajeva.
Svaka mačka je jedinstvena i svaka ima svoja posebna sviđanja, nesviđanja i potrebe kada je hrana u pitanju. Međutim, mačke su mesojedi i svaka mačka mora dobiti 41 specifičan hranljivi sastojak iz hrane. Procenat ovih hranljivih sastojaka variraće u zavisnosti od starosti, načina života i celokupnog zdravlja, pa ne čudi to što će energično mače zahtevati drugačiji balans hranljivih sastojaka u svojoj ishrani od manje aktivne, starije mačke. Pored toga, treba uzeti u obzir i hranjenje pravilnom količinom hrane za održavanje „idealnog telesnog stanja” u skladu sa smernicama i prilagođavanje individualnim preferencama u vezi sa vlažnim ili suvim receptima.
Rasa persijskih dugodlakih mačaka zahteva svakodnevnu negu kako bi zadržala svoj dugi i gusti sloj dlake bez ćebanja i čvorova. Ako se dlaka zaplete, mačka se mora ošišati, a zatim treba pustiti da joj dlaka ponovo izraste. Takođe se mora obratiti pažnja na oči i zadnjicu. Ova područja treba svakodnevno čistiti kako bi se izbeglo zapetljavanje. Oči persijske mačke su obično vodnjikave, a očima i nosu će biti potrebno redovno čišćenje. Pozadinsko područje i donja strana repa su skloni fekalnoj kontaminaciji i treba voditi računa da ovo područje bude potpuno čisto kako bi se izbegla zapetljavanja i neprijatni ostaci. Redovno doterivanje je neophodno za uklanjanje dlake kako je mačka ne bi progutala, jer persijankama dlake mogu predstavljati problem. Kao i svim mačkama, i ovoj rasi su potrebna redovna vakcinacija i kontrola parazita.
Iako ova rasa nije prepoznata kao jedna od najboljih rasa mačaka za decu, svaka mačka je različita i uz pravilno upoznavanje moći će da živi sa decom.
