Vaš ljubimac, naša strast.
Burmanska mačka

Burmanska mačka

Burmanska mačka je srednje veličine, zaobljene glave i elegantnog, ali mišićavog tela. Rasa nije tako velika i čvrsta kao rasa britanske kratkodlake mačke. Oči su velike i sjajne i mogu biti bilo koje nijanse žute boje – čini se da često menjaju nijansu u zavisnosti od kvaliteta svetlosti. Rep je ravan i završava se zaobljenim vrhom u obliku četkice. Fino, kratko sjajno krzno je prepoznatljiva karakteristika burmanske mačke, a leži uz telo. Burmanska mačka javlja se u 10 boja, ali u svim bojama donji deo tela će biti svetliji od leđa, a senčenje će biti postepeno.

Potreba da se zna
  • Veoma aktivna i radoznala mačka
  • Društvena i zavisna mačka
  • Veoma pričljiva mačka
  • Rasu mačaka prosečne građe
  • Zahteva sređivanje jednom nedeljno
  • Nehipoalergena rasa
  • Dvorišna mačka
  • Sjajna porodična mačka

Ličnost

Burmanska mačka je izuzetno ljubazno i nežno stvorenje kome je potrebna ljudska pažnja da bi bilo srećno. Rasa burmanskih mačaka je vrlo zahtevna i one će pratiti vlasnike oko kuće tražeći pažnju – čak se mogu popeti na nogu svog vlasnika moleći da ih uzme u ruke i mazi! Kao vrlo glasne mačke, često će pozdraviti vlasnike kada se vrate kući ili će zahtevati ono što žele i pridružuju se svim aktivnostima. Odane svojim vlasnicima, ponekad su poznate i kao „pseće mačke” jer mnogi uživaju da se igraju s njima. Veoma su inteligentne i mogu da reše probleme poput otvaranja vrata pa su često uspešne umetnice u bekstvu!

Poreklo

Zemlja porekla: Burma

Tamnosmeđa mačka, slična sijamskoj, prvi put je odvedena sa Dalekog istoka u Kaliforniju 1930-ih. Kako u to vreme u Americi nije bilo drugih burmanskih mačaka, rasa „vong mau” je bila ukrštana sa sijamskom mačkom (seal point). Selektivnim uzgojem, nova tamnodlaka rasa postala je poznata kao burmanska mačka koju danas poznajemo. Burmanska mačka je prvi put prepoznata kao rasa u Americi, a u Evropu je došla 1940-ih. Odgajivački programi su od tada razvili čitav spektar boja dlake.

Burmanske mačke su prilično robusne u zdravstvenom smislu, ali čini se da su neki primerci ove rase podložni dijabetes melitusu. Hipokalemična polimiopatija (slabost mišića zbog niskog nivoa kalijuma u krvi) povremeno se primećuje kod mladih burmanskih mačaka. Nekoliko burmanskih mačaka razvilo je neobično stanje zvano mačji sindrom orofacijalnog bola. Ovo stanje uzrokuje prekomerno lizanje i žvakanje i guranje šapa u usta, što može biti vrlo uznemirujuće za mačku. Problem sa deformacijom glave i mozga pojavio se u SAD, ali u Velikoj Britaniji nije primećen. Neke linije burmanskih rasa mačaka takođe imaju neobične navike u ishrani pa mogu da jedu vunenu odeću i druge nejestive predmete (ovo je poznato kao pica).

Svaka mačka je jedinstvena i svaka ima svoja posebna sviđanja, nesviđanja i potrebe kada je hrana u pitanju. Međutim, mačke su mesojedi i svaka mačka mora dobiti 41 specifičan hranljivi sastojak iz hrane. Procenat ovih hranljivih sastojaka variraće u zavisnosti od starosti, načina života i celokupnog zdravlja, pa ne čudi to što će energično mače zahtevati drugačiji balans hranljivih sastojaka u svojoj ishrani od manje aktivne, starije mačke. Pored toga, treba uzeti u obzir i hranjenje pravilnom količinom hrane za održavanje „idealnog telesnog stanja” u skladu sa smernicama i prilagođavanje individualnim preferencama u vezi sa vlažnim ili suvim receptima.

Burmanskim mačkama nije potrebna preterana nega jer se same brinu o tome, ali uživaće u pažnji koja dolazi sa četkanjem. Kao i svim mačkama, i burmansku mačku treba štititi od bolesti uz vakcinaciju, redovnu kontrolu parazita i godišnje zdravstvene provere.

Iako se ova rasa obično odlično slaže sa decom, svaka mačka ima drugačiju narav u zavisnosti od obuke i životnog iskustva. Obratite se organizaciji za usvajanje, ako usvajate, za detalje o karakteru određenih mačaka.